Данас делимо са вама мале тајне великих мајстора. Недавно смо имали сјајан интервју са Теодором Делић, дипломираним дефектологом и терапеутом за болести зависности. Дотакли смо се многих тема, а надамо се да ћете уживати читајући као што смо и ми приликом разговора.
Шта те је мотивисало да започнеш сопствени бизнис, и зашто баш та тема којом се бавиш?
Формално образовање стекла сам на Медицинском факултету у Новом Саду, на катедри за Специјалну рехабилитацију и едукацију, смер болести зависности. Свој факултет уписала сам и завршила из љубави и након студија замисао ми је била да се усмеравам у правцу рада у терапијским заједницама за рехабилитацију зависника. Живот ме је одвео у другом правцу, али та жеља никада није престала да тиња у мени. У међувремену, када сам имала око 25 година, након различитих животних (не)прилика освестила сам да сам своје здравље (физичко, ментално, емоционално) довела на ивицу пропасти- била сам гојазна, пеједала се, јела велике количине слаткиша и нездраве хране, била физички неактивна годинама… Укратко имала сам врло нездрав животни стил и донела сам одлуку да то променим. Када сам се упустила у процес телесене трансформације, схватила сам да сам зависна од слаткиша и само ми је један дан кликнуло “човече па то је твоја струка, хајде се мало позабави собом из тог угла”. Тако сам сама себи постала експеримент, почела да примењујем знања која сам имала и коначо успела да се ослободим окова зависности од хране и шећера. Ослабила сам 20 кг, прекинула преједање, успешно одржавала нови стил живота и потпуно наивно, из најбоље намере да помогнем другима са сличним проблемом (јер сам видела да досадашњи програми не адресирају суштину проблема) покренула страницу Остави шећер на инстаграму, која је за кратак временски период наишла на велику подршку пратилаца – тако је ова прича кренула. Практично, тема је мене изабрала а не ја њу .
Уз то, идеја о “сигурном послу” ме никада није нешто посебно узбуђивала, нисам могла да замислим себе да живим по том шаблону рада од 9 до 17 часова, чак и док сам радила у школи имала сам довољно флексибилности да не идем сваког дана у исто време на посао и не враћам се у исто време. Ипак, слобода је моја главна животна вредност, па ми много више прија да сама креирам своја правила и услове рада, него да се “покоравам” системима и правилима који ми нису јасни нити логични, стога мислим да је предузетништво прави избор за мене.
Хајде да се осврнемо на сам почетак, које су биле потешкоће са којима си се сусрела и да ли је било неких позитивних изненађења у раду?
Мој мозак је програмиран тако да на потешкоће гледа као на прилике за раст и ширење сопствених капацитета, зато не бих могла да именујем нешто конктетно. Цела Остави шећер прича заправо је текла прилично спонтано и глатко. Верујем да никада у животу не добијемо ситуације и препеке које не можемо да премостимо па се некако лако хватам у коштац са изазовима. Не милсим да је све мед и млеко и да ће увек бити једноставно, али сам прилично сигурна да ћу пронаћи начин како да превазиђем препреке. Кад год ме неко пита шта ми је највећа препрека, мој одговор је увек- ја сама себи. Све остало се превазиђе лако,или лакше, када имам капацитета и енергије да се изборим са изазовима. Зато константан рад на себи, зато психотерапија, зато ментори, зато networking, зато контакти и грађење заједнице људи који су на сличном путу, зато умрежавање, зато сарадња, а не конкуренција.
Да ли си имала нечију помоћ или си се сама сналазила око свих решења и проблема? Уколико јеси, који је најбољи савет који си добила том приликом?
Доста ствари сам превазишла сама, сналазила се помоћу “штапа и канапа”, али да, јесам имала помоћ ментора и то је нешто најбоље што сам урадила за себе. Увек и свима саветујем да не жале паре и инвестирају у бизнис ментора и коуча јер ће им се вишеструко вратити. Милица Малешевић и Јована Миљановић су две менторке из области бизниса које су целу идеју Остави шећера подигле на виши ниво и подижу и даље, невероватна подршка и ветар у леђа, јасан фокус и чврста рука у тренуцима када то не могу сама. Мислим да је подршка ментора изузетно важна јер штеди време и трошење беспотребне енергије на изазове и проблеме који се могу избећи уколико слушамо савете некога ко је већ био ту и те препреке превазишао. Уз бизнис менторе имам и менторе из стручних области у којима се стално усавршавам, а то су тренутно Брооке Цастилло и Вања Бокун Поповић. Мој савет за свакога ко тражи ментора је да нађе људе који живе оно што причају и који су на месту где ти желиш да будеш, са којим делиш сличне вредности, статове и погледе на живот и бизнис. Осим подршке и помоћи ментора, истакла бих и подршку породице и пријатеља која се не подразумева, нарочито не у предузетничким водама када доносиш одлуке које се косе са реалношћу. То заиста олакшава цео пут и даје снагу када је потребна.
Како организујеш своје време, користиш ли неке алате или технике за ефикасан time managment?
Сви имамо једнак број сати у дану, сви имамо тих 24х – питање је само како их користимо. Озбиљна промена у мом животу наступила је када сам схватила да се не организује време него енергија! А за то је потребно пуно експеримената и праћења себе, научити поставити границе и приоритете, шта је мени битно, а не другима хитно. Једини алат који користим у томе су папир, оловка, Google календар и белешке у телефону за планирање оброка које су ми увек при руци. На папир запишем СВЕ обавезе и задатке које имам. И ЈАКО ВАЖНО, заправо најважније- планирање слободног времена и бриге о себи. Потребно је да свако за себе дефинише шта је за њега брига о себи- за мене су то- тренинзи, масаже, козметичар, фризер, превентивни лекарски прегледи (стоматолог, гинеколог, систематски), САН. Следећа категорија су едукације, затим рад на садржају за друштвене мреже, приватни и пословни састанци – па чак кафе и ручкови са пријатељима. Оно што још планирам мимо календара су оброци. Веома је важно барем дан раније испланирати своје оброке и унапред их припремити за наредни дан, колико год је то могуће јер често због убрзаног темпа живота, доведемо себе до тога да прегладнимо и онда отрчимо у прву пекару или брзу храну и поједемо било шта, што дугорочно има више последица него бенефита по наше здравље.
Враћам се на календаре и одговор на питање зашто је важно све бележити? Зато што се на крају месеца можете вратити и анализирати календар. Аха, значи након кафе са том особом осећала сам се ужасно и исцрпљено или полетно, да ли ми је пријао разговор који смо водили, шта ми је пријало шта не, где ми одлази енергија..? Уз помоћ календара схватила сам да нисам лења и да не одустајем од тренинга ако их закажем пре подне, такође све важне задатке и послове обављам пре подне до 14х. То је мој део дана када сам најпродуктивнија, урадим највише и најквалитетнији посао. Све након тога резервисано је за “забаву”- кафе, масаже, улепшавање, шетње. Уколико су ми едукације увече, тај дан ми није пуно оптерећен јер нећу имати енергије и капацитете да активно пратим. Календар је сјајан јер једном кад запишеш веће су шансе да ће бити одрађено плус нема збрке у глави, не носиш у мислима јао имам састанак, касним да ли цу стићи, шта сад имам, кад сам рекла да ћу ово или оно, да ли данас да писем садржај, а сутра да учим или како. Не, написано је и то је то, отвориш календар, видиш шта те чека тог дана и акција, једно по једно. Наравно узми у обзир паузе, немој заказивати активност једну за другом јер то није реално, ако идеш на тренинг од 8 до 9х не мозес у 9х заказати састанак јер ти треба 15-30 мин да стигнеш до одредишта, ако радиш са клијентима рачунај 10-15мин одмора да се ресетујеш, одеш до тоалета, затим паузе за храну и тд. Нисмо роботи, наравно да буде одступања, неке ствари се помере, зато флексибилност и добра стратегија. Често, ако смо перфекционисти и радохолици, заборавимо да успоримо, нађемо времена за себе, паузу и бригу о себи, зато је то нешто што прво испланирам и закажем у календару јер бурн оут стварно није ин. Овај нацин планирања је процес у којем боље упознајес себе, потребно је месец два некоме и висе да би овакава нацин планирања испробала и нашла идеалну комбинацију за себе, али једном када схватис када си најпродуктивнија, планирање постаје уживање и пут до слободе и више времена!
Учествовала си у једном од наших пројеката Академија омладинског предузетништва – можеш ли поделити са нама своје искуство?
Свима бих препоручила да се пријаве чак и ако немају јасну идеју бизниса. Ментори су ту да помогну у формирању идеје, раздвајању битног од небитног. Ту су затим сјајни, професионални предавачи на теме које нисам ни знала да су ми потребне. И дивне колеге, сапутници који су “У истом сосу”, стварање нова познаства и контакти који су злата вредни. Сјајна, позитивна енергија, пуно смеха, пуно подршке, амбиције, просто те понесе атмосфера. Схватиш колико је важно да се окружиш људима са истим погледом на свет, визијом боље будућности, креативним и храбрим младим људима који ће сигурно мењати свет на боље.
Као неко ко је већ неко време у предузетничким водама, шта би посаветовала неком ко је тек кренуо или планира да започне сопствени бизнис?
Свакоме ко се размишља и премишља око тога да ли треба да започне сопствени бизнис рекла бих да нема шта да изгуби ако проба, и да што пре крене пре ће видети резултате свог рада. За свакога ко је на почетку рекла бих му да нема одустајања након неуспеха јер неуспех не постоји, то је само лекција која нас учи како боље да радимо. Перфекционизам је нешто што спутава велики број људи да се покрене. Реченица којом је моја менторка мене покренула је “Завршено је боље него савршено”, баци се у ветар јер док се не бациш у ватру нећеш знати колико твоја услуга вреди и да ли људима користи. Крени, а врата ће се сама отварати, корак по корак, дан за дан. Имај идеју ка чему желиш да идеш, али буди отворен/а и за друге опције јер не знаш где ће те пут одвести. Изабери једну ствар коју желиш да радиш и постани најбоља у томе. Немој да се расплињаваш на сто страна јер је немогуће бити најбољи у свему! Немој пуно себе да ограничаваш са размишљањем како, отвори се за различите могућности и дај 100% себе да твоја замисао успе. Склапај пријатељства и контакте свакодневно, јер никада не знаш када ће ти њихова помоћ затребати. Ти си твоја најсигурнија инвестиција, улажи у едукације, ментора, психотерапију, коучинг и побољшање својих вештина, јер тебе и оно што носиш у себи нико не може да ти одузме.
Интервју је настао у оквиру пројекта „Предузетништво 101 за младе из НЕЕТ групе“ подржаног од стране Европске Уније и Фондације Ана и Владе Дивац.
